Kako zabeležiti prirodu i inspirisati očuvanje: uvidi i saveti za fotografisanje divljih životinja

Austrijski fotografi za očuvanje prirode Kristin Sonvila i Mark Graf fotografisali su divlje životinje širom planete, od austrijskog alpskog risa do neuhvatljivog bengalskog tigra. Njih dvoje su se upoznali na Univerzitetu u Beču, gde su studirali očuvanje prirode. Otkrili su zajedničko interesovanje za fotografiju i shvatili da to predstavlja način da prirodi daju „glas“.

Mark daje primer kako ovo može da napravi razliku: „Krajem 2016. objavili smo prvu fotografiju alpskog risa u visokoj rezoluciji snimljenu u austrijskim planinama, što je bilo zaista uzbudljivo, zato što ih u celoj Austriji ima samo 10 do 15, a u to vreme su bila dva slučaja nelegalnog lova na risove. Pokušali smo da proširimo tu poruku o očuvanju risova širom Austrije, putem svih vrsta medija.“

Kristin nastavlja priču: „Procenjujemo da je ta tema doprla do otprilike 2,2 miliona ljudi, što je oko petine stanovništva Austrije. Pored toga, radimo i mnogo prezentacija uživo, koristeći fotografiju i film. U suštini, radimo na premošćavanju prostora između javnosti i organizacija koje se bave očuvanjem prirode, nevladinih organizacija, naučnika i svih ljudi koji rade na terenu.“

Ovde Kristin i Mark dele svoje uvide i savete za korišćenje vaših fotografija prirode kao alata za očuvanje, nakon čega sledi naših top 10 saveta za snimanje sjajnih slika divljih životinja.

Ne morate putovati na daleku destinaciju da biste pronašli priču o otpornosti prirode. Zapravo, projekat bliži domu omogućiće vam da izgradite znanje o temi i lakše je zabeležite u različitim uslovima.

„Poslednjih nekoliko godina smo se fokusirali na Centralnu Evropu i videli smo kako se ekosistemi i divlje životinje mogu oporaviti i obnoviti kada im se da vremena i prostora“, kaže Kristin. „Na primer, u Nacionalnom parku Bavarska šuma, raznolikost vrsta se neverovatno povećala jer su vlasti ostavile gomile drveća koje je ogromna oluja iščupala kao mrtvo drvo. Obično bi se ono uklonilo da bi se smanjile šanse za štetočine i bolesti. Ali možete videti kakvu je razliku to napravilo za raznolikost.“

Vaša ideja takođe ne mora biti epskih razmera. Kratki film Kristin i Marka „Flowing: My Dream of More Freedom“ priča priču o tome kako život može procvetati u reci kada se uklone brane, ustave i druge prepreke, ispričanu iz perspektive reke. Pogledajte film ispod.

„Bila je to prilično jednostavna produkcija“, kaže Mark, „i pokazuje da ideja ne mora uvek biti složena i uključivati godine produkcije. Sve smo snimili za 6–7 nedelja na lokacijama širom Centralne Evrope.“ Kristin i Mark su uglavnom koristili Canon EOS R5 (sada ga je nasledio Canon EOS R5 Mark II), uparen sa objektivom RF 100-500mm F4.5-7.1 L IS USM i nizom Canon širokougaonih objektiva.

Kristin dodaje da je, uprkos tome što film traje samo četiri minuta, postigao je veliki uspeh u smislu dosega do javnosti. Osvojio je nagrade na međunarodnim filmskim festivalima, a čak je prikazan i u Evropskom parlamentu tokom dana diskusije o finansiranju obnove reka.

Za početak, možda postoji lokalni projekat povratka u stanište ili očuvanja prirode u vašoj blizini, možda nešto u šta ste već uključeni. Nakon toga, mogli biste se obratiti naučnicima i stručnjacima u zajednici za očuvanje prirode koji rade na temama koje vas zanimaju. Izgradnjom mreže kontakata, ne samo da ćete moći da pronađete priče vredne pričanja, već i da potencijalno otkrijete nove načine da ih ispričate.

Jedan od projekata Kristin i Marka koji je zabeležio oporavak prirode na najneočekivanijim mestima bio je moguć samo zahvaljujući njihovim kontaktima u naučnom svetu. Bili su u kontaktu sa starim prijateljem sa univerziteta koji je proučavao krunaste orlove u gradskom području Durbana, u Južnoafričkoj Republici.

„Ko bi pomislio da jedna od najvećih ptica grabljivica u Africi uspeva u gradu sa 4 miliona stanovnika?“, kaže Kristin.

„Zbog seče šuma širom južne Afrike, ovi orlovi se bore za opstanak i moraju da se prilagode urbanim područjima“, dodaje Mark. „Ali ljudi sade drveće u svojim baštama i srećni su što vide orlove kako se gnezde u njima.“

Kristin objašnjava: „Jedan par je imao gnezdo krunastog orla tik ispred prozora dnevne sobe. Prvo što je gospođa radila svakog jutra bilo je da proveri da li su ptice dobro. Mi smo dokumentovali sve te različite aspekte.“

Ako fotografišete divlje životinje, možda ćete imati samo kratkotrajne prilike da vidite subjekat. Upoznavanje sa kontrolama fotoaparata pomoći će vam da maksimalno iskoristite spontane trenutke.

„Pre svega, preporučila bih vežbanje sa fotoaparatom i učenje kako da se podesi otvor blende i slično, tako da to možete raditi instinktivno – kao da vozite auto“, kaže Kristin.

„Onda se sve svodi na upornost i izdržljivost da lako ne odustanete. Ponekad možete imati dane kada ni ne pritisnete okidač jer se ništa nije dogodilo. Ali morate nastaviti.

„Takođe je ključno imati otvoren um za sve što se nalazi na slici. Ne fokusirajte se samo na subjekat, već i na sitne detalje u pozadini. Čak i ako je pomalo zamućena, pozadina zaista može izdvojiti vašu fotografiju od drugih fotografija istog subjekta.“

Način na koji koristite objektiv takođe vam može pomoći da na upečatljiv način prenesete detalje o subjektu. Telefoto objektiv ne samo da približava udaljene subjekte, na primer, već i čini da detalji u pozadini izgledaju veći i bliži subjektu nego kada snimate širokougaonim objektivom. Možete koristiti ovaj efekat da učinite da biljka ili životinja deluju „ugroženo“ od strane svog okruženja.

Deljenje slika divljih životinja na društvenim mrežama može biti koristan način za podizanje svesti i inspirisanje ljudi da saznaju više. Mogli biste koristiti snimke koji beleže otpornost prirode ili slike koje prikazuju pretnje i pritisak na svet prirode.

„Uvek razmišljamo o priči koju bismo želeli da ispričamo i o ključnim slikama koje bismo želeli da postignemo“, objašnjava Mark. Cilj je napraviti jednu sliku koja prenosi celu priču, kaže on: „To je srce rada. Zato je važno imati plan, a onda možete prilagoditi sve tehničke aspekte, kao što su otvor blende i žižna daljina, ugao kamere, kako komponujete pozadinu i tako dalje.“

„Uvek se okrećemo pozitivnom aspektu pripovedanja kada su u pitanju društvene mreže. Retko delimo slike koje prikazuju negativnu stranu priče. Ako to i uradimo, onda pokažemo šta je bilo i kako je na kraju ispalo – tako da postoji pozitivan fokus.“

Nepredvidljive životinje koje se kreću brzo, nečesto i nepredvidljivo mogu da budu neki od najizazovnijih subjekata za fotografisanje.

Ali fotografisanje divljih životinja je veoma slično sportskoj fotografiji – ključna razmatranja uključuju efikasnu pripremu, pronalaženje pravog položaja, poznavanje potrebne opreme (i kako je koristiti) i očekivanje neočekivanog.

Evo naših 10 najboljih saveta za snimanje odličnih slika divljih životinja.

Posedovanje znanja o staništu i ponašanju životinje koju fotografišete veoma je važno i štedi sate na terenu. Kada znate u koje doba godine je neka vrsta aktivna, to će vam pomoći u planiranju snimanja. Odlične slike divljih životinja retko se snimaju bez znanja i organizacije.

Kombinacija fotoaparata i objektiva koja je relativno lagana biće praktičnija za nošenje ako morate da putujete na udaljene lokacije. Pouzdan automatski fokus i velika brzina kontinuiranog snimanja (veliki broj kadrova u sekundi) omogućiće vam da pravite snimke u brzom nizu, pomažući vam da zabeležite rafale ponašanja životinja. Fotoaparat sa LCD ekranom sa promenljivim uglom olakšaće snimanje iz kreativnih uglova, kao što je snimanje sa niske pozicije za snimke životinja u ravni očiju.

Telefoto objektivi vam omogućavaju da fotografišete divlje životinje sa veće udaljenosti, ali vredi razmotriti i druge tipove objektiva za fotografisanje prirode. Širokougaoni objektivi vam omogućavaju da zabeležite životinje i biljke u širem pejzažnom ili gradskom okruženju, dok vam makro objektivi pomažu da kreirate upečatljive krupne planove insekata i drugih malih subjekata.

Canon RF 100-400mm F5.6-8 IS USM ima širok opseg zuma, koji omogućava veliku svestranost. Za još veći supertelefoto doseg na fotoaparatu punog formata bez ogledala poput Canon EOS R8, tu su objektivi sa fiksnom žižnom daljinom Canon RF 600mm F11 IS STM i RF 800mm F11 IS STM.

Ako imate fotoaparat formata APS-C, kao što je EOS R7 i želite da počnete na malo u smislu dimenzija i budžeta, uzmite u obzir Canon RF-S 18-150mm F3.5-6.3 IS STM.

Pošto je senzor u APS-C fotoaparatu manji od senzora u fotoaparatu punog formata, subjekat će biti veći u kadru, tako da u suštini APS-C fotoaparat zumira za faktor od oko 1,6x. Uparite objektiv RF 100-400mm F5.6-8 IS USM sa EOS R7, na primer, i imaćete korist od „efektivne žižne daljine“ od 160–640 mm. Saznajte više u našem sveobuhvatnom vodiču za razumevanje žižne daljine.

Saznajte više o izboru najboljih objektiva za divlje životinje.

U fotografisanju divljih životinja, važno je osigurati da je subjekat oštar. Canon asortiman EOS R fotoaparata bez ogledala ima visokoefikasni sistem automatskog fokusa koji koristi tehnologiju Canon Dual Pixel AF. U ovom sistemu, svaka foto-dioda na senzoru je sposobna za automatski fokus, kao i za snimanje, što, između ostalih prednosti, znači da se subjekti mogu uhvatiti i pratiti bilo gde u kadru.

Neki fotoaparati, uključujući Canon EOS R7 i EOS R6 Mark II, imaju režim automatskog fokusa sa prepoznavanjem oka životinja, automatski tražeći oči u sceni i zaključavajući fokus na njima. Režim automatskog fokusa AI Servo omogućava neprestano praćenje divljih životinja u pokretu, čak i ako se pomeraju veoma brzo, radi dobijanja oštrih snimaka. Pokušajte da napravite niz snimaka u najbržem režimu snimanja na fotoaparatu kako biste lakše zabeležili najupečatljiviji trenutak.

Podrhtavanje fotoaparata je neprijatelj oštrih snimaka prilikom korišćenja telefoto objektiva.

Velika većina telefoto objektiva kompanije Canon ima veoma efikasnu optičku stabilizaciju slike za poništavanje ovoga, što obično znači približno 3 do 5 koraka vrednosti ekspozicije. To može da napravi ogromnu razliku pri fotografisanju divljih životinja iz ruke, gde velike brzine zatvarača mogu da budu nepraktične za sve osim za snimanje pod direktnom sunčevom svetlošću. Stabilizator slike od 5 koraka na objektivu Canon RF 600mm F11 IS STM trebalo bi da omogući dosledno oštre snimke pri 1/20 s umesto 1/640.

Koristite stabilizator slike za telefoto i makro fotografiju, naročito kada radite sa fotoaparatom iz ruke. Međutim, ako je fotoaparat na stativu, bolje je isključiti stabilizator slike.

Logičan korak pri snimanju brze akcije je povećanje brzine zatvarača. Na gornjoj slici, brzina zatvarača od 1/3.200 s zamrznula je čaplju u pokretu, kao i kapljice vode u vazduhu. Oko 1/2.000 s ili brže je dobra polazna tačka. Međutim, možda ćete poželeti da unesete malo zamućenja uz manju brzinu zatvarača, na primer, na vrhovima krila ptice, kako biste dodali osećaj kretanja. Sa manjim, brzim pticama, verovatno ćete dobiti zamućenje vrhova krila čak i pri relativno brzih 1/1.000 s.

Kako budete veštiji, možda ćete želeti da još više smanjite brzinu zatvarača, moguće čak do 1/10 s, pa čak i da uvedete tehniku švenkovanja da biste dodatno poboljšali doživljaj kretanja.

Pravilo je da vam je potrebna brzina zatvarača koja je bar jednako brza kao i recipročna žižna daljina sa punim formatom. Ako koristite objektiv od 600 mm, kao što je Canon RF 600mm F11 IS STM, biće vam potrebna brzina zatvarača od najmanje 1/600 s kada je stabilizacija slike isključena – na većini fotoaparata ovo će biti 1/640.

Kod svakodnevne fotografije uobičajeno se koristi režim za snimanje sa prioritetom otvora blende (Av na točkiću na fotoaparatu). Sa makro objektivima, zbog malih radnih udaljenosti, obično zatvarate otvor blende na f/16, f/22 ili više da biste maksimalno povećali dubinu polja i osigurali da je cela scena u fokusu.

Svoje fotografije divljih životinja često možete poboljšati iskorišćavanjem zamućenja delova slike van fokusa, poznatog kao „bokeh“, čineći da se subjekat istakne. Međutim, možda ćete želeti da izbegavate zamućivanje pozadine ako želite da snimite divlje životinje u prirodnom okruženju.

Veća žižna daljina može da pruži izraženije zamućenje pozadine. Zbog toga telefoto zum objektivi mogu odlično da posluže za izolovanje subjekta i transformisanje pozadine u zamućenje bez detalja. Ako želite da unapredite „bokeh“, malo se udaljite i zumirajte na veću žižnu daljinu.

Možete da poboljšate slike tako što ćete izabrati odgovarajuće uslove osvetljenja za fotografisanje subjekata. Uzimajući u obzir šablone ponašanja životinja, pokušajte da koristite rano jutarnje ili kasno večernje sunce za toplo, blago osvetljenje, što daje bogate boje i duboke senke.

Koristite pravilo trećina da biste stvorili dinamičnu kompoziciju. Aktiviranje prikaza mreže 3x3 u elektronskom tražilu Canon EOS R fotoaparata može pomoći. Ostavite više prostora ispred subjekta nego iza njega, tako da se čini da životinja gleda ili se kreće u fotografiju, a ne iz nje.

Najvažnije – uvek proverite da li u pozadini ima ometajućih elemenata. Svetao objekat u daljini ili grana drveta koja izgleda kao da raste iz glave životinje odvući će pažnju gledaoca od glavnog subjekta.

Da biste zabeležili životinje kako se prirodno ponašaju, budite što tiši i koristite cik-cak pristup umesto da idete direktno ka njima. Pobrinite se da vam vetar duva u lice dok se približavate, kako vaš miris ne bi dopro do njih. Koristite dostupno drveće, stene i druge elemente u pejzažu kao zaklon i izbegavajte narušavanje linije horizonta.

Pobrinite se da je fotoaparat uključen i podešen pre nego što pokušate da se približite. Fotoaparati EOS R su mnogo tiši u radu od DSLR fotoaparata, jer nemaju ogledalo koje se pomera gore-dole unutar tela između svakog snimka. Canon EOS R7, EOS R10 i niz drugih fotoaparata u asortimanu omogućavaju vam da izaberete funkciju tihog zatvarača kada snimate u nekom od režima Kreativne zone. Ovo onemogućava različite funkcije fotoaparata koje bi inače mogle upozoriti životinju na vaše prisustvo, kao što su zvuk okidača, blic i pomoćni AF zrak.

Mnogi fotoaparati EOS R omogućavaju vam da nezavisno od funkcije tihog zatvarača podesite režim zatvarača na elektronski. Takođe možete onemogućiti zvučne signale fotoaparata u glavnom meniju.

Za manje subjekte, kao što je fotografisanje pčela, leptira i drugih insekata, snimanje u ekstremnom krupnom planu osiguraće da se subjekat ne izgubi u širokom kadru. Najbolja opcija za ovo je makro objektiv ili čak možete koristiti Canon RF 100-400mm F5.6-8 IS USM, koji ima uvećanje od 0,41x i mogućnosti bliskog fokusiranja, koje mogu proizvesti slike koje su veoma blizu makro snimcima.

Trenutni makro objektivi kompanije Canon obično imaju hibridnu stabilizaciju slike, što ih čini izvanrednim za snimanje ekstremnih krupnih planova iz ruke. Objektivi Canon RF 35mm F1.8 IS MACRO STM i RF 85mm F2 MACRO IS STM predstavljaju odlične primere, sa faktorom uvećanja od 0,5x za makro snimke pri najmanjoj razdaljini za fokusiranje.

Više informacija potražite u našim vodičima za biranje kompleta za ulazak u svet makro fotografije i najbolje objektive za fotografisanje divljih životinja.



Napisali Metju Ričards, Natali Denton i Markus Hokins