Upoznajte spasioce grebena iz udruženja Nature Seychelles

Uvijek je zanimljivo saznati kako su ljudi završili u poslu kojim se trenutno bave, ali za ekipu centra Nature Seychelles ARC (Assisted Recovery of Corals) to je zaista intrigantno. Prvo, zato što dolaze iz toliko različitih sredina, a savršeno se slažu, kao u snu. Osim toga, njihova priča je priča o neumornoj zajednici koja je svoje živote posvetila moru – i koja je danas u samom centru projekta konzervacije od globalnog značaja.

Kliknite ispod da biste upoznali tim:
• Prija Didon, saradnica za akvakulturu korala
• Viktorija Sturm, terenska saradnica za nauku i tehniku
• Dr Luka Saponari, viši terenski saradnik za nauku i tehniku

Prija Didon, saradnica za akvakulturu korala

„Stanovnici ostrva širom svijeta zaista osjećaju šta znači kada koralni greben propada“, objašnjava Prija. Pošto je rođena i odrasla na Sejšelima, propadanje koralnih grebena ona doživljava sasvim lično. „Uticaj koji imaju na nas je stvaran ako izgubimo djelove ostrva, posebno stanovnicima ostrva u manjim zemljama u razvoju, vjerujem da to pokreće nešto u nama. Želimo da zaštitimo naše grebene jer mnogi ljudi ovdje direktno ili indirektno zavise od njih.“

Prija je odrasla na Maheu, najvećem ostrvu Sejšela i mjestu gdje živi većina stanovništva. Dakle, od svih članova tima ona vjerovatno ima najdublje praktično razumijevanje koliko je njihov rad od suštinskog značaja za svakog stanovnika ostrva. „Hrani nas, zapošljava i daje nam stabilnost“, kaže ona. Grebeni takođe štite obalu, održavaju ribarstvo i podupiru turizam koji je okosnica ekonomije. Kao što Prija kaže: „Sejšeli ne bi bili Sejšeli bez koralnih grebena“. 

Dolazi iz porodice prosvjetnih radnika sa snažnim interesovanjem za životnu sredinu. Roditelji su aktivno podsticali njenu radoznalost prema živom svijetu i ova tema je oduvijek bila bliska ne samo njenom srcu, već i njenom svakodnevnom životu. Pratila je svog djeda kada bi išao na grebene i pješčane sprudove, neustrašivo ulazeći u topli Indijski okean, dok je usput sama učila da pliva. 

Privučena mjestima gdje je priroda bila jača od ljudi, studiranje ekoloških nauka na Univerzitetu na Sejšelima za nju je bio logičan sljedeći korak. To joj je omogućilo da sagleda svoj dom iz perspektive zaštitnika prirode i naučnika. Stažiranje i terenski rad na unutrašnjim i spoljnim ostrvima dali su joj dragocjeno praktično iskustvo sa organizacijama kao što je fondacija Save Our Seas i Društvo za očuvanje ostrva. „Provela sam osam mjeseci kao stručna saradnica za očuvanje životne sredine na udaljenom atolu Farkvar“, objašnjava.

Po završetku studija, Prija je dobila priliku da učestvuje u istraživačkoj ekspediciji na brodu Ocean Explorer i obišla još više sejšelskih ostrva, kojih ukupno ima 115. Bila je to uzbudljiva ekspedicija „tokom koje sam prvi put letjela helikopterom“, smije se. „A bila sam i 400 metara ispod vode u podmornici!“ To iskustvo joj je dodatno produbilo razumijevanje morskog okruženja zemlje u kojoj živi i tu je iskusila pravu veličinu i ranjivost okeana koji je svakodnevno okružuje.

Ipak, ulazak u ARC tim udruženja Nature Seychelles označio je profesionalnu prekretnicu, jer je većina njenog dosadašnjeg iskustva bila na kopnu. „Kada mi se ukazala ova prilika, bila sam spremna za izazov. Bila je to velika šansa da bolje upoznam morsku stranu očuvanja prirode“, objašnjava ona. „Zaista nijesam znala mnogo o akvakulturi uopšte, pa su mi pomagale moje nove kolege. Mnogo sam naučila i još uvijek učim – posebno otkako je postavljena laboratorija za mriješćenje korala. Svi neprestano učimo, svakog dana.“

Prija je saradnica za akvakulturu korala i njen posao je da se stara da „korali budu srećni i zdravi“, pa zato provodi mnogo vremena u ARC-u, vodeći računa da uslovi budu idealni za njihov razvoj. „Mnogo je čišćenja, održavanja i brige o koralima“, kaže ona, „ali zaista obožavam da njegujem i odgajam bebe korale“. Takođe, radimo na polnoj i bespolnoj reprodukciji, a to je posebno zanimljiv dio posla. Imali smo priliku da mnogo naučimo od dr Džejmija Kregsa i Kejt Kregs.

Za nju, ponosnu Sejšelku, ovaj projekat je veoma emotivan. Prija učestvuje u stvaranju istorije. „Vidjeti korale kako se zapravo mrijeste i biti jedan od prvih Sejšelaca koji je to vidio lično, svojim očima? To je zaista nešto izuzetno posebno“, kaže ona. „Imali smo tri mriješćenja u novembru“, prisjeća se, „i svaki put je bilo jednako uzbudljivo“.

Priji je njen posao mnogo više od karijere, to je odgovornost. Njen sejšelski identitet i povezanost sa ostrvima usmjerili su je ka životu u kojem ne samo da štiti koralne grebene, već i doprinosi sigurnijoj budućnosti samih Sejšela.

Viktorija Sturm, terenska saradnica za nauku i tehniku

Moglo bi se reći da je Viki karijera u udruženju Nature Seychelles bila suđena još od rođenja. „Moji roditelji su proveli medeni mjesec na Sejšelima“, kaže uz osmjeh. „Mama je rekla da kada bude dobila bebu, da će joj dati ime Viktorija, jer je to ime glavnog grada.“ Tako da, sasvim sigurno, nije bilo veliko iznenađenje kada je Viki počela da pokazuje svoju fascinaciju morem. Njena neutaživa glad za dokumentarcima o ajkulama, kitovima i drugim morskim stvorenjima dovela je do toga da provodi sate i sate istražujući podvodne svjetove, slike koralnih grebena, morski život i nauku koja stoji iza ekosistema okeana.

Interesovanje iz djetinjstva preraslo je u tinejdžersku ambiciju prilikom srednjoškolske razmjene, kada je stigla u Kostariku. Tu je tokom školskih praznika volontirala na projektu zaštite morskih kornjača. „Jednostavno sam bila oduševljena.“ I vratila sam se tamo da radim kada sam imala osamnaest godina.” Nakon toga je upisala studije geografije na Univerzitetu u Majncu, u Njemačkoj, a ubrzo zatim i master studije iz ekologije tropskih mora na Univerzitetu u Bremenu. Tu se i upoznala sa naukom o koralnim grebenima. „Počeli su časovi o koralnim grebenima i bila sam fascinirana. Jako sam željela da radim sa njima. Onda, kada sam tražila gdje bih sve mogla da završim master studije, otkrila sam udruženje Nature Seychelles.“

Njena teza je bila isključivo o koralima. Pomoću sistema za automatizaciju stresa kod izbjeljivanja korala CBASS (Coral Bleaching Automated Stress System) procijenila je toplotnu toleranciju četiri vrste korala tokom procesa obnavljanja. To je bio prvi put da je ovaj sistem korišćen na Sejšelima. Kada je završila tezu, dobila je ponudu za stalnu poziciju tamo, tako da je nastavila da radi sa sistemom CBASS. Nakon toga je obučila i dva gostujuća master studenta da koriste CBASS te su zajedno sproveli nekoliko novih eksperimenata.

Danas Viki vrijeme uglavnom provodi pod vodom, a to je zahtijevalo brzo usvajanje novih vještina. „Kao volonterka sam imala samo tridesetak zarona i nijesam imala svoju opremu – samo staru masku – tako da je proces učenja bio izuzetno intenzivan“, prisjeća se ona. „Sada već imam stotine zarona i naučila sam kako da obavljam svakodnevne zadatke pod vodom.“ Naravno, ovo nije ono ronjenje koje vidite na odmoru. Ovdje imamo praktičan rad na terenu, uključujući sakupljanje i fragmentaciju korala, održavanje i montažu uzgajališta, kao i presađivanje korala na greben pomoću cementa. „Izvršavamo razne zadatke, kao što su rad sa čekićem ili nošenje teških korpi, dok se istovremeno borimo sa jakim morskim strujama i snažnim valovima“, objašnjava ona.

Ovo je sada samo dio Vikine svakodnevne rutine. „Ujutro pripremamo ronilačku opremu i razgovaramo o tome šta ćemo raditi pod vodom. Utovarimo opremu i materijal u kamion, prebacimo sve na brod, a zatim krećemo na lokaciju projekta“, trenutno je to Specijalni rezervat ostrva Kuzen, gdje se obnavljaju ugroženi grebeni. Ona će sakupljati korale sa zdravih grebena koji su se prirodno odlomili i pričvršćivati ih na područja pogođena negativnim uticajima.

„Svako jutro napravimo oko dva ili tri zarona. Zatim se vraćamo, isperemo opremu, istuširamo se, jedemo i započinjemo kopneni dio posla.“ To je manje glamurozna, ali jednako važna strana posla. Njeni svakodnevni zadaci obuhvataju pisanje projektnih prijava i obradu podataka. U međuvremenu, u kopnenom rasadniku popravlja cijevi i pumpe, održava objekat i radi mikrofragmentaciju korala.

To je posao koji zahtijeva i fizičku i mentalnu izdržljivost, a potrebno je vrijeme da se čovjek na njega navikne. „Posao obnove koralnih grebena podrazumijeva da ste pomalo ronilac, pomalo majstor, a pomalo i kancelarijski radnik“, kaže kroz osmijeh. „Upravo to i volim kod ovog posla – ima pomalo od svega, pa nikada nije dosadno.“ Naročito kada odemo da provjerimo lokacije koje smo zasadili prije godinu dana ili dvije godine i vidimo kako korali rastu i napreduju, a tačno znam koje sam ja zasadila. Taj osjećaj je neprocjenjiv.“

Daleko je dogurala od svojih volonterskih dana, kada je počela da uči osnove uzgoja korala sa svom novom terminologijom, pumpama, filterima i akvakulturom. „Sve mi je bilo toliko novo i mnogo sam naučila. A sada se to ponovo dešava, otkako je stigla nova laboratorija za mriješćenje korala“, kaže ona. Možda će jednog dana razmisliti i o doktoratu, ali trenutno je veoma posvećena poslu koji smatra uzbudljivim i smislenim. „Svake noći legnem u krevet znajući da sam učinila nešto korisno.“

Dr Luka Saponari, viši terenski saradnik za nauku i tehniku

Posao na Sejšelima zvuči kao san i na mnogo načina to upravo i jeste. Za Luku taj san znači da provodi dane tamo gdje se nauka susreće sa morem – gradi greben i proučava ekosisteme. Kao instruktor ronjenja sa više od 2.000 zarona iza sebe, Luka se pod vodom osjeća jednako prirodno kao što se većina ljudi osjeća na kopnu. Ronjenje je dio njegovog života još od djetinjstva, kada ga je otac prvi put upoznao sa okeanom. Osim što ga je naučio kako da rukuje opremom i procjenjuje uslove na moru, otac mu je prenio i ljubav prema podvodnoj fotografiji. Luka je brzo shvatio da ne pravi samo fotografije, već dokumentuje podvodne priče koje se odvijaju pred njegovim očima.  

Ipak, ta strast nije stigla preko noći, trebalo je vremena da Luka zavoli ono što je njegov otac volio cijelog života. „U početku je to bilo samo nešto što smo radili zajedno“, priznaje. „Onda se jednog dana nešto prelomilo u mojoj glavi i shvatio sam da imam priliku da okean i ronjenje postanu moja budućnost.“ Zatim je počeo ozbiljno da trenira, stiče sertifikate i postepeno oblikuje svoju karijeru oko okeana. „Morao sam da žrtvujem vrijeme sa svojom porodicom i prijateljima“, kaže. „Ali svi su jako srećni zbog mene.“ Posao me vodi daleko od kuće, ali upoznajem divne ljude i stičem nezaboravne uspomene.“

Danas ima diplomu iz morske biologije i doktorat iz biologije i biotehnologije, koje je stekao na univerzitetima u svojoj rodnoj Italiji. Doktorsko istraživanje sproveo je u laboratoriji jednog odmarališta na Maldivima, gdje je radio kao morski biolog i istraživač skoro šest godina. Tamo je radio terenska istraživanja, praćenje grebena i praktičan rad na očuvanju, sve dok pandemija nije zaustavila sve aktivnosti. „Morali su da se zatvore i finansiranje istraživanja je prestalo“, objašnjava. „Zato sam se vratio kući i počeo da tražim novi posao. Tada sam saznao da udruženje Nature Seychelles traži nekoga za upravljanje projektom obnove korala. Prijavio sam se i pridružio im sam se u martu 2021. godine.“

Svoje vrijeme provodi jednako iznad i ispod vode, a njegova pedantna priroda savršeno odgovara ulozi koja spaja nauku, vođenje tima i terenski rad u projektu Reef Rescuers kojim upravlja. Pod vodom su preciznost i planiranje veoma važni, a svakodnevno ronjenje može biti opasno. „Radimo pod vodom, ponekad imamo teške zadatke. To je drugačija vrsta ronjenja u poređenju sa rekreativnim ili zaronima iz zabave, ali ja volim da imam jasan cilj“, kaže on. Tokom zarona pažljivo biraju, postavljaju i nadgledaju fragmente korala, prate i mjere njihov rast – i preživljavanje.

Za Luku je to i nauka i zanat, ali njegov „rad na kopnu“ zahtijeva i tehničke vještine i strateško razmišljanje. On se stara da rad na terenu podržava širu sliku očuvanja, bilo da je riječ o upravljanju ARC-om, koordinaciji istraživačkih programa ili vođenju računa o timu.

Priznaje da je to mnogo mentalnog i fizičkog napora, ali je jasno da Luka ima podršku tima sa kojim se zaista odlično slaže. „Postoji jedan lijep primjer koji volim da navedem“, kaže. „Koral možda izgleda kao jedan organizam, ali je u stvari zajednica, mreža. Polipi, alge, ribe, bakterije – svi su povezani i rade u potpunoj harmoniji.“ To je snažan način da se sagleda šira slika: naučnici, ronioci, volonteri i fotografi – svako od njih ima svoju ulogu, a svi rade u nečemu što je mnogo veće od svakog pojedinca.

Pratite napredak našeg rada sa organizacijama Nature Seychelles i Coral Spawning International ovdje.