Najbolji saveti za snimanje pejzaža

Možete da nabasate na razna zanimljiva mesta i zadivljujuće scene dok ste u pokretu. Ali je potrebna posvećenost da biste pronašli mesta vredna fotografisanja. Stoga, kada pronađete odličnu lokaciju, želite da je snimite na pravi način. U ovom članku ćemo pogledati neke najčešće greške u pejzažnoj fotografiji i načine za njihovo popravljanje.

Razmislite o tome kako da uklopite udaljenu scenografiju sa bližim detaljima. Često nazivani upečatljivim prednjim planom, ti bliži detalji mogu da učine čuda za kompoziciju, vođenjem oka kroz scenu. Suprotno tome, dosadan, prazan prednji plan jednostavno predstavlja uzalud potrošen veliki deo kadra.

Kada želite da dobijete upečatljiv prednji plan, probajte da koristite prikaz uživo i eksperimentišite sa položajima fotoaparata da biste pronašli najbolji balans između prednjeg plana i pozadine. Fotoaparat sa ekranom sa promenljivim uglom, kao što je Canon EOS RP, praktičan je spuštanje blizu tla, što je često neophodno kada kadrirate kamenje ili biljke. Ako dodate objekte poput ovih ispred scene, možete da dobijete balansiranu kompoziciju. Međutim, takođe imajte na umu da upečatljiv prednji plan nije neophodan za svaku pejzažnu fotografiju. U pitanju je koristan dodatak kompoziciji koji možete da koristite po potrebi.

Širokougaoni objektivi omogućavaju vam da zabeležite punu širinu prelepe scene, ali široko vidno polje nije potrebno za svaki snimak. Ponekad zumiranje udaljenih detalja može da dovede do zanimljivijih pejzažnih fotografija. Standardni zum objektiv, kao što je Canon RF 24-105mm f/4-7.1 IS STM koji je korišćen ovde, ima koristan opseg žižne daljine za početnike u svetu pejzažne fotografije. Naša dva istaknuta snimka napravljena su na suprotnim krajevima opsega objektiva od 24–105 mm, pa je ovaj objektiv idealan ako tek ulazite u svet pejzažne fotografije. Kada dođe vreme za nadogradnju, objektivi iz serije L, kao što je Canon RF 24-70mm F2.8L IS USM, pružaju viši nivo zaštite od vremenskih uslova i veći maksimalni otvor blende. Ali za početnike, standardni zum objektiv će vam omogućiti da snimate izuzetno detaljne scene.

Svetlo pod kojim snimate predstavlja kreativni izbor i doprinosi atmosferi, a to može da vam pomogne da podignete pejzažne fotografije na viši nivo. Klasična greška je fotografisanje scena pod direktnim sunčevim svetlom. Iako to može da bude dobro za isticanje upečatljivih boja, obično daje scene sa previše kontrasta. Pogledajte razliku na ove dve slike. Prva je snimljena pod direktnim sunčevim svetlom. Scena je zabeležena, ali nedostaje atmosfera. Detalji na drvetu odvraćaju pažnju, prisutan je neugledni pojas senke duž donjeg dela kadra, kao i nezgrapna senka u obliku fotografa. Povratak ovoj sceni kasnije tokom dana, kada je drvo u senci, daje manje detalja, ali više atmosfere. Sada se vidi boja neba, drvo daje upečatljivu siluetu, a udaljena scenografija u izmaglici izgleda uzbudljivije.

Postoji nekoliko načina da osigurate ravan horizont tokom snimanja. Aktivirajte prikaz uživo i koristite mrežu sa trećinama da biste poravnali horizont. Ako koristite stativ, u glavi može da se nalazi i korisna libela. Čak i sa tim pomagalima, svakako će povremeno biti potrebno da popravite nakrivljenu sliku. To je veoma jednostavno u softveru Canon Digital Photo Professional. Samo upotrebite klizač za ugao u postavkama alatke za isecanje kako biste popravili naginjanje.

Sa pejzažnom fotografijom, cilj je često da cela scena bude oštra, od prednjeg plana do pozadine, radi prikazivanja maksimalne količine detalja. To se zove maksimalna dubina polja. Da biste to postigli, potrebno je da podesite mali otvor blende (veliki f broj). Na gornjim primerima vidi se razlika između snimanja pejzaža sa velikim i malim otvorom blende.

Za prvu sliku je korišćen otvor blende f/4. Drvo u prednjem planu je oštro, ali je scena u pozadini zamućena. U drugom kadru, manji otvor blende f/16 omogućio je da prednji plan i pozadina budu jasniji. Ako je cilj da izdvojite jednu karakteristiku pejzaža, veliki otvor blende može da bude veoma koristan, ali je u većini slučajeva primereniji mali otvor blende i maksimalna dubina polja. Jednostavan način da podesite otvor blende za pejzaže je da koristite režim AV, pa da izaberete mali otvor blende, kao što je f/16. Pratite brzinu zatvarača – ako se previše smanji, možda će biti potrebno da koristite stativ ili da povećate ISO da biste izbegli zamućene slike.

Za najoštrije pejzaže, takođe je potrebno da snimate na najoptimalnijoj postavci objektiva. Opšte pravilo je da objektiv daje najoštriju sliku dva f-koraka od najšire postavke otvora blende. Ako koristite objektiv sa maksimalnim otvorom blende f/2,8, najoptimalnija postavka sa njim će biti oko f/5,6.

Uobičajeni problem za fotografe pejzaža je to da možete da fokusirate nešto u prednjem planu, ali uz rizik da sve iza bude zamućeno. Nasuprot tome, ako fokusirate elemente u pozadini, prednji plan je zamućen. Hiperfokalno fokusiranje pomaže vam da veći deo kadra bude oštar pronalaženjem najbliže tačke u kojoj možete da fokusirate, uz održavanje prihvatljivo oštre pozadine. Ova tehnika nije komplikovana kao što zvuči, a kalkulator dubine polja (DOF) i hiperfokalne razdaljine u aplikaciji Photo Companion obavlja teži deo posla umesto vas.

Uobičajeno je da snimate u nivou očiju, ali to možda neće uvek dati najzanimljiviji snimak. Probajte da podignete fotoaparat visoko ili baš nisko da biste eksperimentisali sa različitim visinama – možete da pronađete još zanimljivih uglova. Na primer, odrazi će često izgledati bolje ako fotoaparat spustite blizu vode. Pomaže ako koristite fotoaparat sa ekranom sa promenljivim uglom, kao što je Canon EOS RP, pošto vam to omogućava da kadrirate sa udobne visine dok fotoaparat držite blizu tla ili visoko iznad glave.


Napisao Džejms Paterson