Budne oči ostrva: Kristofer Mahoun i čuvari koji bdiju nad prirodom Kuzena.

Nije svaki posao isti. Svakog jutra Kristofer Mahoun uzima fotoaparat i dvogled, kao što većina nas zgrabi torbu za laptop, i kreće ka jedinstvenoj „kancelariji“ u okruženju koje bi većina nas smatrala izuzetnim. Nijedan trenutak tog iskustva ne uzima olako. „Došao sam ovdje 2011. godine kada sam imao 20 godina i zaljubio sam se u posao, u ostrvo, u jednostavnost života ovdje“, kaže on. „Od tada sam tu – ovo mjesto je moj dom.“

Ako već niste pogodili, Kristofer radi za organizaciju Nature Seychelles kao glavni upravnik Specijalnog rezervata ostrva Kuzen, mesta toliko zaštićenog da mu mogu prići samo brodovi udruženja Nature Seychelles. To je mera koja je uvedena kako bi se sprečile invazivne vrste i očuvao izvorni biodiverzitet ostrva, posle dugog perioda kada je ostrvo bilo plantaža. Tada su bile uvedene invazivne i štetne vrste, a ostrvu je trebalo mnogo decenija da se oporavi. Ne smemo rizikovati da se to ponovo dogodi, a zaštita od pretnji je glavni prioritet u konzervaciji.

Dakle, ako želite da posetite Kristofera i njegove kolege tokom jedne od njihovih popularnih tura po ostrvu, morate se prebaciti sa svog čamca na njihov – na izvesnoj udaljenosti od ostrva – i potom se iskrcati na obalu. Ali zaista vrijedi. „Naš čamac se vozi punom brzinom do plaže i to može biti i uzbudljivo i intenzivno“, priznaje. „Ali čim kročite na ostrvo, odmah ćete primetiti mnogo ptica koje lete svuda oko vas. Tokom sezone polaganja jaja, možete videti kornjaču kako odlazi prema moru – ako baš imate sreće, možda čak i mlade kornjače.”

U popodnevnim satima, kada se završe turističke i edukativne ture, Kristofer i njegov tim su tu da prate i štite floru i faunu ostrva Kuzen. To je posao koji zahteva i aktivni i pasivni pristup, gde stupaju na scenu njihovi Canon fotoaparati (EOS R5 Mark II i Canon EOS R50) i dvogled 18x50 IS All Weather. „To je rezervat prirode, pa sve treba da se radi na prirodan način“, objašnjava Kristofer. „Postoji samo nekoliko slučajeva u kojima možemo da intervenišemo. Na primer, ponekad se mužjaci džinovskih kornjača bore i prevrnu – gotovo je nemoguće da se sami vrate na noge, pa intervenišemo. A zaštićeno morsko područje nadziremo dvogledom i proveravamo da li je u našim vodama neko ko tu ne bi smeo biti.“

U ostalim slučajevima drže pristojnu udaljenost, uz apsolutno minimalno ometanje živog sveta na ostrvu. Osim ako nije u cilju zaštite, kao što je prstenovanje ptica ili praćenje kornjača. Osim toga, staraju se da su svi budu bezbedni, zdravi i da žive u najboljim mogućim uslovima. „Kada vršimo nadzor, moćan dvogled nam znatno olakšava posao.“ Na primer, sejšelski crno-beli drozdovi – jedna od najređih ptica na svetu – svi imaju prstenove na nogama sa jedinstvenim brojem i klasifikacijom po bojama. Ne možemo im prići dovoljno blizu da ih proverimo, a moramo biti precizni.“

Pošto su ugrožena vrsta, veoma je bitno da znamo koliko ih ima na ostrvu i u kakvom su zdravstvenom stanju. Ali postoje i sitni znaci na koje Kristofer i njegov tim obraćaju pažnju. „Možda malo poremetimo tlo, pa se oni spuštaju na zemlju u potrazi za insektima kojima se hrane“, objašnjava on. „Ako uzmu hranu a ne progutaju je, znamo da negde hrane ptića. Tada možemo da ih pratimo kako bismo na vreme pronašli ptića i prstenovali ga pre nego što napusti gnezdo.“

Tim takođe nadgleda kutije za gnežđenje sejšelskog crno-belog drozda, koje su postavljene na ostrvu Kuzen. Proverava da li se jaja inkubiraju ili čak da li je koju kutiju zaposeo neki gekon voljan da iskoristi priliku! Ponekad tokom obilazaka Kristofer i njegov tim prisustvuju retkim i neverovatnim događajima, a Kristofer je bio posebno oduševljen što je jedan od njih uspeo da zabeleži fotoaparatom. „Radim na ovom ostrvu duže od trinaest godina, ali tek pre nekoliko meseci sam prvi put video tek izleglog ptića belorepe tropske ptice“, priseća se. „Često viđamo ptiće, ali nikada ovako, a majka je, naravno, veoma zaštitnički nastrojena.“ Da nisam imao objektiv RF 100-500mm F4.5-7.1 L IS USM, morao bih da priđem bliže, a onda bi ga majka sakrila. Zahvaljujući njemu sam uspio da napravim sjajnu fotografiju. To je bio rijedak trenutak.“

Ovo malo čudo, kao i mnoga druga, na sve strane deli Liz Mvambui, menadžerka za komunikacije udruženja Nature Seychelles, a takve priče su od suštinskog značaja za način na koji Nature Seychelles radi. Slike i video-snimci koje svakodnevno prave ne samo da privlače potencijalne posetioce Sejšela, već povezuju organizaciju sa širom naučnom i konzervatorskom zajednicom, podržavaju napore za prikupljanje sredstava i skreću pažnju medija na najnovije uzbudljive vesti.

„Moramo da zabilježimo jednostavne stvari i rijetke trenutke koje ljudi izvan ostrva obično ne mogu da vide“, dodaje Kristofer. To bi moglo biti zapanjujućih 80.000 parova nodi čigri, koje se gnijezde na ostrvu od marta do oktobra. Ili najpoznatiji stanovnik ostrva – džinovska kornjača koju su mještani od milja nazvali „Džordž“, a koja na ostrvu živi duže od 160 godina. A da ne govorimo o čuvenom sejšelskom trstenjaku – velikom uspjehu u očuvanju prirode i pravom razlogu zašto je ostrvo Kuzen i postalo specijalni rezervat. Nije ni čudo što Kristofer i sve njegove kolege iz udruženja Nature Seychelles sa toliko ljubavi brinu o životima ovih dragocjenih stvorenja. Ali i više od toga, oni znaju da je ostrvo na prvom mjestu. „Ovo je dom ptica, a mi smo svi samo gosti – čak i čuvari“, kaže on. „Počastvovani smo što učestvujemo u svemu ovome.“

Pratite kako napreduje naš rad sa organizacijama Coral Spawning International i Nature Seychelles ovde: PRIKAŽI.