Monohromatski: više od crno-bele

Percepcija boja je intenzivno povezana sa emocijama. Postoje psihološke teorije o tome kako različite boje utiču na nas. Razlikuje se u različitim kulturama, ali se smatra da je zelena ili plava često smirujuća, dok crvena ili narandžasta stimulišu i, očigledno, čine da osetimo glad! Ove ideje utiču na naš izbor odeće, kako dekorišemo domove, a kada je u pitanju fotografija, na fotografije koje snimamo.

Ali ne doživljavaju svi boje na isti način. Umetnički fotograf Kris Vord iz Ujedinjenog Kraljevstva rođen je sa stanjem pod nazivom deuteranopia, što znači da ima poteškoća da vidi nijanse zelene. On je otkrio da mu je vid mnogo više prilagođen prepoznavanju finih detalja, suptilnog kontrasta i različitih tekstura u odnosu na druge ljude – što mu odlično služi kao stručnjaku za monohromatsku fotografiju.

Monohromatski se često koristi kao sinonim za crno-belo, a opisuje sliku na kojoj se sve u kadru prikazuje u nijansama jedne boje. To može da bude bilo koja boja, ali najčešće je siva ili sepija. „Ono što smatramo crno-belim obično su nijanse sive“, objašnjava Kris, pošto obuhvata čitav opseg dubina boja u okviru sive. Određene scene su naročito pogodne za monohromatsku tehniku – baš one kojima Krisovo oko prirodno teži. Mogu da imaju teksture ili senke koje proizvode zanimljiv opseg nijansi – pegavo svetlo u šumi, grube šare koje se pojavljuju na stenama ili kovitlajuća voda reke.

Ali pojednostavljeno, skoro grafički snimci mogu da budu podjednako pogodni. „Mislim da je zapravo monohromatski manje ograničeno od boje, zato što je već prilično apstraktno, pa možete više da obradite sliku a da to ne izgleda čudno“, kaže Kris. „Da preteram sa preeksponiranjem slike u boji, to bi izgledalo grozno.“ Međutim, u monohromatskoj tehnici, preeksponiranje može da stvori upečatljiv, minimalistički stil.

Kris je radio sa fotoaparatom Canon EOS R6, uparenim sa objektivom Canon RF 24-105mm F4-7.1 IS STM da bi dobio maksimalnu fleksibilnost prilikom kadriranja snimaka. Izbor objektiva za monohromatsku fotografiju isti je kao za fotografiju u boji, a ono što se razlikuje je kako kadrirate snimak. „Umesto korišćenja boje za usmeravanje pogleda gledaoca, koristite isticanje i kontrast. U meniju Picture Styles (Stilovi slike) možete da izaberete stil koji se zove „monochrome“ (monohromatski), a u okviru njega ćete pronaći drugi meni u kojem možete da podesite sve, od oštrine do kontrasta“, savetuje Kris. „Takođe možete da dodate ugrađeni filter koji menja način na koji fotoaparat reaguje na različite boje, tako da sve izgleda crveno, zeleno, plavo, žuto ili narandžasto.“ Kris teži upotrebi crvenog filtera zbog načina na koji zatamnjuje nebo i zelenilo na pejzažima, čime se uklanjaju elementi koji neželjeno odvlače pažnju.

Ako koristite telo Canon EOS R sa EF ili EF-S objektivima, adapter za ugradne filtere EF-EOS R takođe vam omogućava da koristite ugradne filtere neutralne gustine (ND) ili polarizujuće filtere kako biste oživeli pejzaže.

Slike koje snimate pomoću fotoaparata Canon EOS R6 korišćenjem stilova slike čuvaju se kao komprimovane JPEG datoteke. Međutim, ako snimate u RAW formatu, datoteke će sačuvati čitav opseg podataka koje je zabeležio fotoaparat. „Prednost rada sa RAW datotekama je u tome što mi pružaju više informacija prilikom uređivanja“, kaže Kris.

Kris svakodnevno često snima u boji. „Razgovarao sam sa raznim fotografima i izgleda da je onima koji nemaju problema sa razlikovanjem boja lakše da snimaju monohromatski ako podese ekran fotoaparata na monohromatski, dok fotografi koji ne razlikuju boje više vole da snimaju u boji“, primećuje on.

„Dobar savet koji sam dobio na početku o uređivanju crno-belih fotografija bio je da prvo uvek preteram“, kaže Kris. „Kada pomerate klizač u softveru za postprodukciju, postoji segment u kojem slika izgleda dobro. Ako odete dalje od toga, izgleda loše; idite ispod toga i nije dovoljno“, nastavlja on. „Ali ako počnete od preterivanja i vratite nazad, krajnji rezultat je najbolje sa čim možete da prođete.“

Iznenađujuće, boja može da bude veoma važna alatka za uređivanje monohromatskih slika. „Kada konvertujete u crno-belo u softveru za uređivanje, dobićete pristup klizačima za kanale boja“, objašnjava on. „Pošto boja može da bude alatka za kreiranje kontrasta, prilikom uređivanja možete da utvrdite gde boja igra tu ulogu i da umesto toga kreirate kontrast tonalno.“

U zavisnosti od softvera, obično postoji šest klizača za boje, od kojih svaki utiče na osvetljenost drugog kanala za boju. Na primer, na snimku pejzaža možete da promenite nijansu neba podešavanjem klizača za plavu i za akva, kao i nijansu vegetacije pomoću klizača za žutu i zelenu. Klizač za crvenu može da bude koristan ako postoje zgrade od cigle, dok klizač za narandžastu može da doprinese poboljšavanju nijansi kože na portretima.

„Najteži scenario za rad verovatno je kamenje pored trave“, objašnjava Kris. „Kada to konvertujete u monohromatsku tehniku, može da izgleda kao mešavina srednjih nijansi, gde se ništa ne ističe. Ako otvorite softver za uređivanje i promenite osvetljenost zelenog i žutog kanala, kamen će ostati isti, ali će trava postati svetlija. Sa cvećem možete da koristite kanale za razdvajanje nijansi na različitim delovima biljke.“

U prilikama kada Kris snimi čisto crno-belu sliku, podesiće štampač da „nijanse sive“, ali najčešće štampa u boji.

„Obično dodajem suptilne nijanse na slike u postprodukciji, a zatim ih obično štampam u boji“, kaže on. „Povećavam nivo ekspozicije za oko pola koraka. Samo zato što kada gledate na ekranu, uvek izgleda svetlije nego na otisku.“

Kris voli da koristi efekat podeljene nijanse, gde primenjuje različitu boju na istaknute delove i senke. „Istaknute delove obično učinim malo toplijim, a senke hladnijim. To zaista pomaže u podizanju slike.“

Kompaktni A3 štampač, kao što je Canon imagePROGRAF PRO-300, idealan je za štampanje monohromatskih otisaka visokog kvaliteta.

Dakle, ako vam eksperimentisanje sa monohromatskom fotografijom zvuči dobro, gde je najbolje početi? „Vežbajte na cveću“, predlaže Kris. „Postoji mnoštvo suptilnih tekstura i različitih boja sa kojima možete da eksperimentišete. Ako možete da učinite da cveće izgleda prirodno u monohromatskoj tehnici – kada je, veoma često, boja ono što definiše cvet – možete da primenite iste stvari koje ste naučili na sve ostalo.“

Mnoge od najpoznatijih istorijskih fotografija su u crno-beloj tehnici – dramatični pejzaži Ansela Adamsa, empatični portreti Dorotee Lang ili živopisne ulične scene Anrija Kartijea-Bresona. Ti kreatori slika mogli su da razlikuju boje, radili su sa alatkama dostupnim pre nego što se fotografija u boji primila, ali drugačije su videli svet, cenili su šablone, detalje i nijanse sive.

Danas vam opcije za monohromatsku tehniku na digitalnom fotoaparatu omogućavaju da uradite isto – da posmatrate okruženje iz alternativne perspektive i da tumačite ono što vidite na nove načine.



Napisala Rejčel Segal Hamilton